Moj internet dnevnik
Ukusno i zdravo
Ukusno i zdravo
Zdravlje
Arhiva
« » kol 2014
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Pokloni prijateljima
Blog
ponedjeljak, lipanj 23, 2014
Ljeto je savršeno vrijeme za porciju predivnih crvenih malina. Zaista izgledaju prekrasno. Znate li zbog čega su maline zdrave?

Malina je u razvijenim zemljama svijeta izuzetno popularno i dragocjeno voće, prvo zbog neodoljivog izgleda, jako lijepog ukusa i mirisa, a zatim i zbog svojih ljekovitih osobina.

 



 Malina je grm koji potiče iz jugoistočne Evrope, raste uz rubove puteva i šumaraka. Danas se često uzgaja  u vrtovima i baštama. Postala je pravo domaće voće, kao jabuke, kruške i šljive.

 

Posebna osobina maline je bogat sadržaj raznih antioksidanasa, koji nas štite od raka i pozitivno utiču na naše zdravlje. Prema nekim istraživanjima antioksidativne osobine maline su za  50% veće od antioksidativne aktivnosti jagode, deset puta veće od paradajza  i tri puta veće od kivija. Malina gubi svoja antioksidativna svojstva kada se smrzava i konzumira u obliku džema.

 

 

Malina je izuzetno slatka, a sadrži vrlo mali broj kalorija, što je super razlog da maksimalno uživamo u njima. Malina je bogata vitaminima. Odličan je izvor vitamina C. Takođe sadrži vitamin E, K i grupu vitamina B.

Sadrži gotovo sve minerale.

 Malina sadrži antocijanane, kao što su  kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidin glikozid. Antocijani daju malini jarku crvenu boju. Navedene materije su čuvari našeg zdravlja, štite tijelo od slobodnih radikala, koji izazivaju starenje i rak. Maline posjeduju antimikrobne osobine i utiču na prekomjeran rast bakterija i gljivica u tijelu, kao što je Candida albicans.

 

Malina je sjajan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (posebno kalijuma). Maline ne treba da jedu ljudi koji imaju neku bolest bubrega, gdje postoji smanjena funkcija ovih organa.

Maline su bogate vlaknima i mnogobrojnim materijama koje su prirodni saveznici u borbi protiv raka.

 

Maline našem tijelu pružaju energiju, omogućavaju pravilnu funkciju nervnog sistema, pomažu regeneraciju tkiva i pozitivno utiču na zdravlje krvnih sudova. Maline sprečavaju nastanak tromboza.

 

Maline su korisne za oporavak krvne slike, poboljšavaju apetit kod djece i vrlo efikasno suzbijaju mučninu i povraćanje.

 



U nardonoj medicini sok od malina se koristi za liječenje bolesti želuca i crijeva,  jer efikasno pročišćava organe za varenje. Sok od malina je koristan za liječenje urinarnih infekcija. Sok od maline treba dati djeci koja imaju temperaturu, jer efikasno rashlađuje tijelo.

 

Čaj od listova maline se može koristiti za jačanje rada srca, liječenje hemoroida, saniranje alergijskih osipa i lakših ozljeda na koži. Maline pozitivno utiču na plodnost.  Nekada se čaj od listova maline često koristio za liječenje ženskog steriliteta, jer pročišćava jajovode i ima pozitivno dejstvo na zidove materice.

 

Zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata malina je u umjerenim količinama dobra za ishranu osoba koje boluju od šećerne bolesti, što je njena prednost u odnosu na drugo voće. Ipak, treba biti opezan kod osoba koje imaju komplikacije šećerne bolesti na bubrezima. Neka istraživanja su pokazala da ovo voće povoljno utiče i na regulaciju šećera u krvi.  Energetska vrijednost 100 g svježeg ploda maline iznosi  oko 52 kcal / 217 kJ. Od toga malina sadržava  86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Sjajan je izvor dijetalnih  vlakana (6,5 g).

 

 Samo da Vas podsjetim sa se maline beru sredinom ljeta i da bez obzira na cijenu ovo voće ne treba da propustite.  Sve poslastice napravljene od divnih plodova maline imaju pozitivno djelovanje na naše tijelo. Ipak, maline je najbolje jesti svježe. Izuzetak su bubrežni bolesnici, koji ne treba da jedu svježe maline.

 

 

superrecepti @ 11:05 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, svibanj 14, 2014
Pluća su neprekidno izložena štetnim materijama iz naše okoline. U nastavku slijede savjeti o načinu na koji možete izbaciti veliku količinu nagomilanih otrova i katrana.
Prije svega prestanite pušiti cigarete.

Ukoliko baš i niste neki čvrst karakter, onda obratite pažnju na hranu koju jedete. Pametan izbor hrane može sačuvati zdravlje vaših pluća.

Određene namirnice smanjuje reizik od infekcija i raka organa za disanje.
Rak pluća je jedan od vodećih uzroka smrti u savremenom svijetu, stoga dobro razmislite da li su cugarete zaista tako neodoljive.

Na listi koju je sastavio tim britanskih istraživača nalaze se slijedeće namirnice:

Kukuruz je odličan za vaša pluća, osim toga kukuruz šećerac ima vrlo prijatan okus. Male žute sjemenke sadrže snažan antioksidans  beta-kriptoksantin,  koji štiti od raka pluća





Crveni i bijeli luk su takođe čuvari vaših pluća, jer sadrže mnogo susptanci sa antikancerogenim djelovanjem. Luk sprečava nastanak infekcija. Postoje određeni dokazi da kod osoba koje imaju rak, usporava širenje tumorskih ćelija.







Selen je izuzetno moćan u prevenciji raka. Možete ga pronaći u ribi, janjetini, krompiru, jajima i žitaricama. Tunjevina, losos i bakalar sadrže selen.


Čaj od đumbira čisti vaše tijelo od otrova. Čaj od korijena đumbira olakšava disanje kod različitih prehlada i upala.


Narandže sadrže obilje vitamina C i kriptoksantin koji štite od raka.




Kopriva je odlična za detoksikaciju. Sadrži mnogo željeza, ali i mnoge antikancerogene materije.


Čaj od borovih iglica je već stotinama godina lijek za plućne bolesti. Može se koristiti za ispiranje grla i usta.

 Posebno je važno naglasiti činjenicu da pluća ne možete očistiti ukoliko pušite, ali pravilnom ishranom možete smanjiti štetni uticaj duhanskog dima.



superrecepti @ 09:22 |Isključeno | Komentari: 0
petak, travanj 18, 2014
Zdrava ishrana je presudna za naše zdravlje. Savremeni način života nas svakodnevno ugrožava, jer previše jedemo i premalo se krećemo. Pravilna ishrana i regulacija tjelesne težine su ključni faktor svih preporuka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Skidajte višak kilograma kako znate i umijete! Smanjite masnoće u krvi i krećite se što više možete!
U nastavku slijede savjeti o hrani koju morate izbjegavati ukoliko ne želite doživjeti srčani udar u bliskoj budućnosti.



Bobičasto voće


Promijenite prehrambene navike.
Smanjite oksidativni stres i krvni pritisak upotrebom manje slane hrane.
Redukujte unos masnoća životinjskog porijekla.

Štetne masnoće su zasićene masnoće koje su bogate holesterolom. One dovode do stvaranje aterosklerotskih plakova u krvnim žilama. plakovi pucanjem izazivaju embolije i tromboze. Srčani i moždani udar su rezultati ove pojave.

Za zdravo srce jedite bobičasto voće koje štiti srce i sadrži zdrave polifenole. Pijte crno vino, sok od crnog grožđa i nara.

Orašasti plodovi u sjajni za srce i krvne žile, jer sadrže mnogo mononezasićenih masnih kiselina.
Maslinovo ulje je tečno zlato, jer prevenira bolesti srca.

Koja hrana je loša za naše srce?
Iz vaše prehrane treba da eliminišete:



  • Govedinu, svinjetinu, suho meso, iznutrice, čvarke, kobasice, slaninu
  • Fast food (pizza, pljeskavice)
  • Čips
  • Bijeli hljeb
  • Punomasno mlijeko
  • Gazirane napitke
  • Punomasne sireve


Hrana koju treba da jedete za zdravo srce: 



  •  Riba i posno meso (teletina, junetina, piletina, puretina)
  • Grah, brokule, blitva
  • Maslinovo ulje
  • Posni sir
  • Voće
  • Crni hljeb
  • Mlijeko sa 1,5% masti
  • Kefir i niskomasni jogurt
  • Crno vino, 1 do 2 čaše na dan
  • Orašaste plodove
Ponekad, posebno kad nam se približavaju praznici vrlo je teško odoljeti hrani koja izgleda i miriše fantastično. Ukoliko se opustite na jedan dan, to neće napraviti mnogo štete vašem tijelu, ali ukoliko opuštanje traje predugo srčani, moždani udar i šećerna bolest su neizbježni u narednom periodu.
Vi ste ono što jedete. Mislite na svoje zdravlje!
superrecepti @ 09:44 |Isključeno | Komentari: 0
utorak, prosinac 31, 2013
Jabuke su čarobno voće, prebogato mineralima, vitaminima, smanjuju masnoće u krvi, pojačavaju imunitet i čiste organizam od različitih otrova.






Još su ljudi iz najstarijih civilizacija smatrali da svaki obrok treba završiti jabukom.
Jabuka ima mnogobrojne pozitivne učinke na naš organizam.

1. Sjajna je za detoksikaciju tijela. Jabuka čisti naš organizam zahvaljujući velikoj koncentraciji vitamina A i C, polifenola, cinka, magnezija, joda i bakra. Djeluje kao prirodni diuretik, pospješuje eliminaciju tečnosti i pomaže rad bubrega i jetre.

2. Smanjuje zločeste masnoće u našoj krvi. Snižava holesterol. Sadrži mnogobrojna lako razgradiva  vlakna, među kojima i pektin, koji usporava pražnjenje želuca i reguliše apsorpciju šećera u crijevima. Jedna jabuka dnevno obezbeđuje 20 % preporučene dnevne doze celuloze i snižava nivo “lošeg” holesterola. Hrana bogata celulozom smanjuje rizik od raka crijeva.

3. Jabuka je super za dijetu. Spada u niskokalorične namirnice, 100 grama sadrži svega 40 kalorija, a obiluje  vodom i različitim glicidima koji podižu energiju. Nutricionisti i dijetetičari je obavezno preporučuju osobama koje žele da smršaju.

4. Jabuka razvija mišiće. Sportisti vrlo često jedu jabuke. Jabuke imaju dosta kalija, koji stimuliše aktivnost mišića i reguliše količinu tečnosti u tijelu.

Kada ne znate šta da pojedete, sjetite se da su jabuke odlične za vaše zdravlje. Prijatno!

superrecepti @ 10:47 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, studeni 28, 2013
U zadnjih nekoliko godina se sve više priča o zelenom čaju i korisnim efektima na zdravlje. Tajna zelenog čaja je poznata od davnih vremena. Mnoge mudre stvari su došle sa istoka, koliko god mnogi od nas to ne žele priznati. Danas neću pričati o suprotnostima istoka i zapada, ali ću vam svakako s užitkom ispričati priču o zdravlju koje dolazi iz čudotvorne zelene biljke.






Zeleni čaj je izuzetno zdrav. Sadrži mnogobrojne korisne sastojke kao što su katehin, polifenoli, kofein, teofilin, kvercetin, teobromin, vitamine C, E, B i K, minerale i oligoelemente, kalij, magnezij i cink.
Obično se koristi kao napitak, ali se može koristiti za obloge i kupke.

Zeleni čaj je odličan za detoksikaciju tijela, pomaže u kontroli tjelesne težine i topljenju masnih naslaga, djeluje kao diuretik i sprečava zadržavanje tečnosti u tijelu. Blagotvorno djeluje na cirkulaciju i usporava starenje mozga. Takođe usporava cjelokupno starenje organizma.

Zeleni čaj pozitivno djeluje na zdravlje kože. Ovaj čudotvorni napitak sadrži antioksidanse u većim količinama, te sudjeluje u zaštiti od raka i oboljenja srca i krvnih sudova.  Zeleni čaj ubrzava cjelokupni metabolizam, oslobađa tijelo od suvišnih otrova, ublažava bolove i smanjuje masnoće u krvi, posebno holesterol.
Istraživanja zelenog čaja su pokazala da djeluje protivupalno, reguliše rad štitne žlijezde, djeluje protiv depresije, pomaže u regeneraciji jetre i čuva zdravlje zbi, jer sprečava nastanak karijesa.

ZELENI ČAJ JE ZAISTA SJAJAN!

Zeleni čaj podmlađuje i usporava starenje. Spriječava isušivanje kože. Djeluje protiv oštećenja izazvanih sunčevim zrakama. Sve više se koristi kao sastojak kozmetičkih proizvoda.

Zeleni čaj poboljšava memoriju. Osobe koje konzumiraju zeleni čaj redovno imaju manju šansu da obole od demencije. kofein iz zelenog čaja ubrzava proces razmišljanja i donošenja odluka. Pozitivno utiče na pamćenje i koncentraciju i motivaciju. Preventivno djeluje na Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.

Zeleni čaj ubrzava metabolizam i podstiče topljenje masnih naslaga.  Flavonoidi iz zelenog čaja, posebno katehin, neutrališu štetno djelovanje slobodnih radikala koji su glavni razlog za gubitak tonusa kože. Katehin ubrzava eliminaciju viška tečnosti i zajedno sa kofeinom podstiče razlaganje i eliminaciju masti.  Nedavna istraživanja na univerzitetu u Ženevi potvrdila su da aktivne osobine zelenog čaja značajno utiču na smanjenje dnevnog unosa kalorija.
Zeleni čaj ublažava alergije.

Kada pravite zeleni čaj onda listovi čaja ne treba da stoje u vodi duže od 3 minute.

Zeleni čaj štiti od raka. Katehini blokiraju enzim urokinazu, koji je jedan od faktora nastanka raka. Naučnici iz Japana su dokazali da  je zeleni čaj efikasan u prevenciji raka dojke i jednjaka, te da  spriječava pojavu raka želuca, jetre i prostate i  poboljšava zdravstveno stanje osoba koje su već oboljele od raka. Antioksidanti koje sadrži zeleni čaj smanjuju broj mutacija strukture DNA koje uzrokuju štetni UV zraci, pa se u zadnje vrijeme intenzivno prave kreme sa zelenim čajem u cilju zaštite od raka kože.

Nadam se da vas nisam previše umorila. Ja sad idem da popijem  moju šolju zelenog čaja, prije nego nastavim sa svakodnevnim radnim obavezama.
Želim vam prijatan, veseo i uspješan radni dan.







superrecepti @ 12:43 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, listopad 10, 2013
Maslinovo ulje je izuzetno zdravo za ljudski organizam. Nalazi se na spisku 10 najzdravijih namirnica i predstavlja pravi eliksir zdravlja. Maslinovo ulje ili  "tečno zlato" je savršen saveznik u borbi protiv bolesti.

Maslinovo ulje je čovekov najbolji saveznik protiv bolesti i prvo je na spisku od 10 prehrambenih namirnica

Ljudi sa Mediterana od davnina slave masline i koriste sve blagodeti maslinovog ulja, zbog čega vrlo rijetko obolijevaju od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i tumora probavnog sistema, što je dokazano naučnim studijama.

Maslinovo ulje je riznica mononezasićenih masnih kiselina, koje sprečavaju aterosklerozu i tromboze. Takođe sadrži polifenole koji imaju antioksidativni učinak, lecitin i vitamine A, D, E i K. Ljekovitost maslinovog ulja potiče prije svega od velikog sadržaja antioksidanasa i dobrih masnih kiselina.

U nekim zemljama kao što je Španija, neke komponente maslinovog ulja se stavljaju u hljeb da se uspori starenje.

Nedavna istraživanja su pokazala da maslinovo ulje ima prirodne sastojke koji imaju antiupalni učinak, sličan djelovanju ibuprofena (Brufen), što otvara mogućnost da se pomogne osobama sa reumatskim, srčanim oboljenjima i kod raznih bolnih sindroma.

Sve je popularnije ekstradjevičansko maslinovo ulje. Puni učinak maslinovog ulja se postiže kada se stavlja sirovo u salate, povrće. Korisne osobine se značajno gube prženjem. Preporuke su da se što više koristi u ishrani odraslih i djece.

 

Maslinovo ulje sadrži korisne minerale kao što je selen. Antioksidativne tvari u maslinovom ulju predstavljaju najbolju prirodnu odrbranu, koja štiti od oksidativnog stresa koji je glavni razlog razvoja raka i oboljenja srca i krvnih žila.

 

Maslinovo ulje je najbolji izbor za ljude sa visokim masnoćama u krvi, jer smanjuje nivo lošeg holesterola, a povećava nivo dobrog holesterola.

 

Maslinovo ulje štiti vaše srce i mozak. usporava aterosklerozu, spriječava tromboze i smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Smanjuje incidencu koronarne bolesti.

 

Maslinovo ulje smanjuje rizik od karcinoma crijeva i dojke. Žene koje redovno koriste maslinovo ulje imaju znatno manji rizik obolijevanja od raka dojke.

 

Maslinovo ulje se lako vari i štiti digestivni trakt. Želudac mnogo bolje podnosi maslinovo ulje u odnosu na druge masti. Ima povoljne učinke kod gastritisa i ulkusne bolesti, odnosno "čira na želucu".  Takođe poboljšava izlučivanje enzima gušterače i smanjuje pojavu kamena u žučnoj kesi.  Smanjuje pojavu masne degeneracije jetre (steatoza jetre).

 

Maslinovo ulje je odlično za osobe sa dijabetesom (šećerna bolest),  jer odlaže pojavu komplikacija šećerne bolesti koje su mnogobrojne. Smanjuje rizik obolijevanja od dijabetesa.

 

Maslinovo ulje utiče na kontrolu tjelesne težine i mršavljenje. Koristi se u kozmetičkoj industriji, za izradu preparata za zaštitu od sunca, njegu suhe kože i uklanjanje ožiljaka i opekotina.  Maslinovo ulje je antiaging sredstvo. Kožu i kosu čini sjajnom i zdravom.

 

Maslinovo ulje pomaže eliminaciju otrova iz tijela, ublažava bol u mišićima. Može se koristiti kod upale pluća, oboljenja kože, hemoroida, peruti, ekcema, psorijaze i gljivičnih oboljenja.

 

Vaša kuhinja mora sadržavati maslinovo ulje!

 

Maslinovo ulje nema holesterola, glutena i soli!

 

Maslinovo ulje se dodaje hrani u manjim količinama zbog jakog mirisa i okusa.

 

Maslinovo ulje je sjajan izvor vitamina E!

 

svevesti

superrecepti @ 12:54 |Isključeno | Komentari: 0
petak, rujan 13, 2013

Znate li zašto je tamna čokolada zdrava?

Čarolija čokoladnog okusa je poznata stotinama godina. Pitam se, koliko vas zna zašto je tamna čokolada zdrava?

Za razliku od obične čokolade koja obiluje šećerima i uglavnom ne sadrži antioksidanse, crna čokolada je pravi zlatni rudnik antioksidanasa.



Čokolada sa visokim sadržajem kakaoa (minimalno oko 80%) sadrži mnogo više antioksidanasa nego zeleni čaj ili crno vino.

1. Crna čokolada vas štiti od UV zraka

Suprotno mišljenju da je čokolada neprijatelj vašeg tena, crna čokolada vas čini ljepšima. Ako želite da zaštitite vašu kožu od oštećenja uzrokovanog sunčevim UV zracima, posegnite za tamnom čokoladom. Istraživanje objavljeno u žurnalu „Nutrition“ pokazalo je kako osobe koje redovno konzumiraju crnu čokoladu imaju glatkiju kožu, znatno  manje crvenih plikova nakon izlaganja suncu, a njihova koža duže vreme zadržava hidrataciju. Crnom čokoladom takođe možete sprečiti diskoloraciju i dispigmentacijekože uzrokovanu starenjem.

2. Crna čokolada je prijatelj vašeg srca

Harvardski stručnjaci analizirali su 21 prethodno objavljenu studiju o konzumiraciji kakaoa u kojima je učestvovalo 2.500 ispitanika. Osim što može da smanji nivo krvnog pritiska i poboljša stanje krvnih sudova, konzumacija kakaoa je odgovorna za smanjenje lošeg holesterola kod osoba mlađih od 50 godina, a istovremeno povećava nivo dobrog holesterola.

3. Kockica crne čokolada pozitivno djeluje na visok krvni pritisak

Čokolada može da smanji krvni pritisak.  Ovo su potvrdila brojna istraživanja. Tako je istraživanje Univerzitetske bolnice u Kelnu pokazalo da čak male količine čokolade daju sličan potencijal smanjenja krvnog pritiska u poređenju sa opsežnim dijetetskim merama koje su se dokazale učinkovitim kada je su u pitanju problemi sa krvotokom.

I eto prijatelji moji, upravo sad dok pijete vašu prvu jutarnju kafu, ili popodnevnu probajte čarobni ukus crne čokolade. Prijatno!
superrecepti @ 11:58 |Isključeno | Komentari: 0
subota, kolovoz 10, 2013
Riječi poput "niska masnoća", "bogato vlaknima" i "prirodno" su najčešće prevara, vrlo mudre prehrambene industrije koja isključivo želi da proda svoje proizvode.
Šta mi možemo napraviti? Odgovor je vrlo jednostavan, treba da čitamo listu sastojaka na proizvodu koji kupujemo.
Hrana koju bi trebali izbjegavati :
VODA SA DODACIMA
Voda sa dodatim vitaminima i sličnim dodacima je nedvojbeno štetna za zdravlje. To je kao da ste rastvorili šumeću tabletu u vodi. A pretjerivanje sa vještačkim vitaminima može biti vrlo štetno za zdravlje.
Umjesto toga, jednostavno  konzumirajte vodu sa česme. To je najbolje piće za hidrataciju vašeg tela, prirodno je, bez kalorija i sadrži fluor koji sprečava propadanje zuba.
Nijedan dodatak ishrani ne može da se poredi sa hranljivim materijama u namirnicama kao što su voće, povrće, orašasti plodovi i intergalne žitarice.
ENERGETSKI SLATKIŠI
Ovi slatkiši imaju reputaciju da su zdravi, da pomažu u mršavljenju ili u izgradnji mišića. U stvari, oni su kalorijske bombe: obični slatkiši sa dodatim vitamima, proteinima ili vlakanima. U većini energetskih slatkiša šećer je ili prvi (dominantan), ili drugi glavni sastojak.
Ako želite da smršate, bolje se odlučite za voće ili povrće i jogurt. Ako dosta pješačite i želite zdravu kalorijsku bombu, probajte lješnjak i sušeno voće.
HRANA SA RAZLIČITIM ŽITARICAMA
"Multigrain" hljebovi, krekeri i žitarice su hrana koja nas najviše zbunjuje. Ljudi vide da piše "od različitih zrna" i misle da da to znači "intergalno". Ali to u najvećem broju slučajeva nije istina.
Ovdje je važno napraviti razliku, jer ljudi koji jedu integralne žitarice imaju manju učestalost šečerne bolesti, srčanih oboljenja i raka, i manja je verovatnoća da će biti gojazni u poređenju sa onima koji jedu rafinisane žitarice.
Pobrinite sa da su integralne žitarice kao što je pšenica sa celim zrnom, ovas, ili smeđi pirinač, prva i po mogućnosti jedina stavka na listi sastojaka.
Najbolja opcija je da kao alternativu pojedite jaje za doručak. Ogromne količine rafinisanog skroba i šećera koje mnogi ljudi jedu za doručak, a za koje često misle da su zdrav izbor, čine mnogo više štete za njihovo zdravlje od jajeta. Jaja su ipak zdrava!


smedia

superrecepti @ 13:41 |Isključeno | Komentari: 0
petak, kolovoz 9, 2013
Znate li koje su tamne strane šećera?
Slatkoća šećera svima je dobro poznata, a mnogima i potpuno neodoljiva. Međutim, šećer ima mnogobrojne tamne strane.  Stručnjaci tvrde kako  konzumiranje šećera svakodnevno ugrožava naše zdravlje. Nažalost, mnogi od nas nisu svjesni ove činjenice.
1. Rafinisani šećer vezan je za pojavu velikog broja bolesti, kao što su nesanica, vrtoglavica, alergije, manična depresija, kardiovaskularne bolesti, hipoglikemija, gubitak kose, iritacija kože, kvarenje zubi, gojaznost, šećerna bolest, karcinom debelog crijeva i gušterače.
Šećer može negativno uticati na promjene raspoloženja, promjene ličnosti, pojavu razdražljivosti, artritis, bolesti srca, povišeni holesterol i endokrine probleme. Takođe može inducirati astmu.
2. Šećer izaziva zavisnost. Šećer otpušta supstance slične opijatima koje aktiviraju dio mozga odgovoran za osećaj nagrađivanja i uživanja.
3. Jedna limenka soka prosječno sadrži 40 grama šećera, a najveći izvori rafinisanog šećera nisu slatkiši već gazirani sokovi.
4. Konzumacija šećera raste prosječno za jedan posto godišnje, što je veća brzina nego povećanje svetske populacije ljudi. Proizvodnja šećera raste brže od njegove potrošnje, što ga čini sve jeftinijim proizvodom.
5. Konzumacija rafinisanog šećera organizmu oduzima vitamin B. Manjak vitamina B uzrokuje simptome kao što su jako lupanje srca, hroničan umor, paranoja, anksioznost, nesanica, problem s koncentracijom, problemi s varenjem, osipi i ponovna želja za slatkišima.
6. Mnogobrojna hrana u sastavu ima skriven šećer. Kečap, hot-dog, hamburger, peciva za hamburgere, maslac od kikirikija, pomfrit, umaci za tjesteninu, majoneza, razni umaci  za salate i brojna obrađena hrana sadrži šećer, čak i ako ukus te hrane nije sladak. Hrana sa niskim udelom masnoća često sadrži šećer radi boljeg ukusa.
7. Rafinisani šećer nema hranljivih vrednosti, ali zato ima mnogo kalorije. Ne sadrži ni vitamine, minerale, enzime, masti i vlakna, jer se sve to izgubi tokom procesa obrade. Šećer troši i kalijum i magnezijum, koji su ključni za zdravlje srca.
8. Usprkos dodatnim kalorijama, istraživanja pokazuju da životinje žive duže konzumacijom obične vode nego konzumacijom vode i šećera. Zbog toga naučnici kažu da je i ništa bolje od šećera.
9. Kako rafinirsani šećer utiče na tijelo? Šećer stvara kiselu sredinu u sistemu za varenje, otapa vitamine i minerale u telu, posebno kalcijum neophodan za kosti i zube. Šećer slabi imuni sistem i uzrokuje preteranu proizvodnju enzima za varenje, što vrlo loše utiče na gušteraču. Šećer slabi i funkciju jetre, što može dovesti do povećanog krvnog pritiska, problema s kožom i pojave akni. Rafinisani šećer otežava i protok krvi, ubrzava starenje, donosi dentalne probleme, jača bore i ističe suvu kožu.
Međutim, iznenadno i naglo uklanjanje rafinisanog šećera iz ishrane može dovesti do simptoma kao što su umor, depresija, glavobolje i bolovi u udovima, pa je najbolje izbaciti ga iz ishrane postepeno.
tportal
smedia


superrecepti @ 12:02 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, kolovoz 8, 2013
Neverovatne crne bobice za kojima smo najčešće posezali kao deca boraveći na selu, osim osvežavajućeg dejstva imaju i snažan pozitivan uticaj na naše zdravlje. Bogate su vitaminima i mineralima, vlaknima i antioksidansima koji su vrlo efikasni u prevenciji mnogobrojnih bolesti.
U nastavku slijedi spisak razloga zbog čega treba da jedete kupine kad god vam se pruži prilika:
1. Kupine su čak deset puta bogatije antioksidansima nego paradajz ili brokoli, što ih svrstava u top deset najzdravijih namirnica. Specifičan antioksidans kog sadrže elagitanin, kojeg nema gotovo ni u jednoj drugoj namirnici pokazao se vrlo efikasnim u borbi protiv raka.
2. Ove male bobice obiluju polifenolima koji pomažu telu u borbi sa slobodnim radikalima i sprečavaju bolesti srca i krvnih sudova.
3. Snažna ljubičasta boja kupina potiče od antocijana koji svojom snažnom antioksidativnom aktivnošću blagotvorno deluje na zdravlje, posebno kardiovaskularnog sastava. Izuzetno je važna njegova uloga u prevenciji malignih bolesti.
4. Zahvaljujući visokom sadržaju prehrambenih vlakana, kupine značajno doprinose smanjenju rizika od šećerne bolesti, bolestim probavnog sistema poput divertikuloze, a vredan su saveznik pri smanjenju suvišne telesne mase.
5. Semenke kupina, osim vlakana sadrže i visoki nivo elegične kiseline. Taj snažni antioksidans na različite načine se bori protiv hroničnih bolesti. Istraživanja su pokala kako kuvanje ne uništava elegičnu kiselinu pa stoga džemovi, kompoti dele ovo blagotvorno svojstvo sa celim plodom kupine.
6. Ovo moćno voće siromašno je kalorijama, ali i te kako bogato vitaminima C, E, folnom kiselinom i mineralima kalijuma, mangana i magnezijuma.
7. Šaka kupina obezbeđuje osam grama prehrambenih vlakana, s vodećim pektinom koji blagotvorno deluje na sniženje nivoa holesterola.
8. Zahvaljujući nutritivnom sastavu, kupinama se pripisuje protivupalno, antibakterijsko delovanje, i antitrombotsko djelovanje na funkcije krvnih sudova.
9. Kupini pripada vodeće mesto među bobičastim voćem po nivou fitoestrogena, materiji koja ima potencijalnu ulogu u prevenciji karcinoma dojki i grlića materice, piše Zadovoljna.
10. U kupinama se nalazi lutein, najvažnija prirodna materija za zdravlje ljudskog oka. Smanjuje rizik od degeneracije oka i sprečava razvoj očne mrene. Deluje kao filter sunčanog svetla, apsorbirajući opasne UV zrake.
smedia.rs


superrecepti @ 20:24 |Isključeno | Komentari: 0
subota, svibanj 4, 2013
Biljna vlakna su zdrava
Vlakna su, uglavnom, sastavni delovi biljnih celija, koji uneti hranom, u tankom crevu ne podležu procesu varenja. U debelom crevu pod dejstvom bakterija se samo delimicno razgraduju.
Biljna vlakna se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharida): celuloza, hemiceluloza, pektin, ligin, biljne smole, gume (guar, santan).
Najcešca je podela na osnovu rastvorljivosti u vodi, na nerastvorljiva i rastvorljiva vlakna. Generalno gledano, nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji intestinalnih (digestivnih poremecaja), dok su rastvorljiva vlakna znacajna za regulisanje dijabeta, smanjenje holesterola u krvi i lecenje gojaznosti.
Za razliku od makronutrijenasa (drugih ugljenih hidrata, belancevina i masti) koji organizmu daju neophodnu energiju, biljna vlakna ne daju organizmu energiju, ali zbog toga što se pretežno nalaze u biljnoj hrani predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala i imaju vaznu ulogu u organizmu. Medutim, nemaju sva vlakna istu ulogu u organizmu.
Celuloza je polisaharid (glukan) koji cini osnovni sastojak zida celija biljnog tkiva. Celuloza se ne rastvara u vodi. Prirodni izvori celuloze: integralno i crno brašno, mekinje, kupus, mladi grašak, boranija, pasulj, prokelj, kora krastavca, paprike, jabuke i šargarepa.
Hemiceluloza (ksilan i manan) je komponenta polisaharida zida celija i nekih semenki. Delimicno je rastvorljiva u vodi, odnosno sa vodom stvara gel. Prirodni izvori hemiceluloze su: mekinje, cela zrna, leguminoze, prokule, koren repe i slacica.
Celuloza i hemiceluloza, sadržana u biljnim vlaknima, upijaju vodu, te bubreci povecavaju ukupnu kolicinu fekalnih masa, a istovremeno skracuju vreme zadržavanja hrane du organa za varenje.
Lignin (fenilpropani) su drvenasta vlakna biljke koja sluze za vezivanje i potporu, te joj daju cvrstinu. To je strukturni element perifernih ovojnica semenki. Lignin se ne rastvara u vodi, kiselinama i bazama. Izvori lignina su cerealije, mekinje, zrelo povrce (zrenjem se povecava sadržaj lignina), patlidžan, boranija, jagoda, kruška i rotkvice. Lignin smanjuje svarljivost biljnih vlakana, vezuje se za zucne kiseline i na taj nacin sprecava apsorpciju holesterola.
Pektin (arabogalaktani) To je kompotna polisaharida zida celije bez lignina. Rastvorljiv u toploj vodi daje polisaharid. Izvori pektina su jabuke, agrumi, ribizle, šargarepa, karfiol, kupus, suvi grašak, boranija, krompir, jagode, maline i kupine.
Pektin, u crevima, formira gel koji prekriva sluzokožu creva vezivajuci žucne kiseline u digestivnom traktu. Vezujuci se sa žucnim kiselinama smanjuje apsorpciju masti i holesterola, narocito LDL-holesterola (“lošeg”), dok koncentracija zaštitnog HDL-holesterola ostaje nepromenjena. Pektinski gel oblažuci creva sprecava i apsorpciju šecera posle obeda što je narocito važno u ishrani dijabeticara.Pektin, takode, poboljšava cvrstinu stolice, vezuje teške metale i iznosi ih iz tela.
Protopektin je nerastvorljivi kompleks pektina sa celulozom, hemicelulozom i jonima metala. Pri termickoj obradi i prilikom sazrevanja voca i povrca narušava se taj kompleks i oslobada pektin (omekšavanje prezrelih plodova).
Biljne smole i gume su polisaharidi rastvorljivi u vodi.
Namirnice bogate biljnim smolama i gumama su: ovsena kasa, proizvodi od ovsenog brašna, suvi pasulj, geršla. Biljne smole se ponašaju kao i pektini, uticu na apsorbovanje u želucu i tankom crevu.
U vodi rastvorena vlakna daju gel ili viskozne rastvore koji fermentiraju pod dejstvom crvenih bakterija. Njihovom fermentacijom nastaju kratkolancane masne kiseline koje snižavaju koncentraciju slobodnog amonijaka sniženjem pH crevnog sadržaja. Na taj nacin se skracuje trajanje i smanjuje intenzitet izlaganja crevne sluznice slobodnom amonijaku, koji se od svih azotnih supstanci apsorbuje u celiju i za nju je najtoksicniji.
Dijetna vlakna su danas u fokusu interesovanja zbog toga što je otkrivena njihova uloga u smanjenju masti u krvi koja se danas okrivljuje za citat niz oboljenja savremenog coveka (arterioskleroza).
Osnovna uloga vlakana u organizmu:
* Održavaju dobro zdravlje,
* Preventiraju srcana oboljenja,
* Snižavaju holesterol,
* Snižavaju i stabilizuju šecer u krvi,
* Sprecavaju opstipaciju,
* Sprecavaju karcinom dojke, debelog creva, divertikulozu,
* Preventiraju gojaznost,
* Deluju kao antioksidansi,
* Sadrže fitoestrogene.
Rastvorljiva vlakna
Rastvorljiva vlakna, pod dejstvom bakterija debelog creva, se razlazu na vodu 75 %, a 25 % cini cvrsta masa i to: baterijski ostaci, celije crevnog zida, mukus (sluz), masti kratkih lanaca (bitutrat 10 % glavni je izvor energije za crevnu sluzokožu), propionat i aceta koji ulaze u portnu cirkulaciju.
Osnovne uloge rastvorljivih vlakana su:
- usporavaju oslobadanje glukoze u krv (vlakna u crevima bubre vezujuci vodu iz crevnog sadržaja i time sadržaj creva cine gušcim. Na takvo stanje javlja se hormonski odgovor, odnosno smanjuje se lucenje insulina što je znacajno za regulaciju šecera kod dijabeticara.);
- snižavaju nivo holesterola jer se vlakna vezuju za zucne kiseline i soli, za koje je inace vezan holesterol, i na taj nacin povecavaju njegovo izlucivanje iz organizma.
Nerastvorljiva vlakna
Ne fermentišu ih bakterije (ne rastvaraju se) u zidu creva i imaju laksativni efekat. Masa stolice se povecava i ubrzava se pasaža, jer bubre u vodi koju apsorbuju iz creva.
Ako smatrate da u Vašoj ishrani nedostaju biljna vlakna, mudro bi bilo da povecate njihov unos. Pri tome morate voditi racina da unošenje mora biti sporo i postepeno. Ako se odjednom unese veca kolicina vlakana može doci do nadutosti stomaka što je praceno pojavom gasova, ubrzanom peristaltikom i prolivima. Vrlo je važno da kada jedete hranu koja sadrži dosta vlakana pijete dosta tecnosti, jer ukoliko to ne cinite može doci do iritacije creva ili pak do zacepljenja creva.
Koliki je optimalan unos dijetinih vlakana?
Ne postoji standardna vrednost, ali mnogi nutricionisti preporucuju za:
- odrasle: 20-35 grama/dan ili 19-13 g/1000cal
- decu: preko 2 godine treba da pocnu sa unosom vlakana i to: godine + 5 g/dan
Važno je unositi podjednako rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.
Povecan unos vlakana (preko preporuka) može biti nepovoljan:
* može poremetiti apsorpciju lekova,
* smanjuje sposobnost varenja i apsorpcije hrane,
* može mehanicki oštetiti sluzokožu creva,
* fitinska kiselina u zrnevlju i povrcu stvara komplekse (helate) sa mineralima (Ca i Fe) i smanjuje njihovu apsorpciju,
* velika kolicina fosfora u namirnicama bogatim vlaknima stvara probleme bubrežnim bolesnicima zbog stvaranja kamencica u mokracnim putevima.
yuforum


superrecepti @ 20:52 |Isključeno | Komentari: 0
Uloga mesa u ljudskoj ishrani
Upotreba mesa u ishrani ljudi stara je koliko i ljudski rod. O tome postoje brojni dokazi iz evolutivne istorije ishrane ljudi. Stvaran nutritivni znacaj mesa u ishrani ljudi definisan je tek polovinom prošlog, dvadesetog veka.
U strucnim i naucnim publikacijama prve polovine dvadesetog veka cesto se pisalo o nutritivnoj vrednosti mesa. Hinman i Harris (1947) navode da covek može da živi godinu dana hraneci se iskljucivo mesom. Oni, medutim, kažu i to da je za dobro zdravlje neophodan pravilan odnos svih vrsta osnovne hrane u ishrani ljudi.Pored cisto nutritivnog aspekta ishrane mesom, ne treba zanemariti ni zadovoljstvo pri pripremanju raznovrsnih jela od mesa i užitak pri njihovom jelu, prvenstveno zbog njihovih specificnih senzornih svojstava – ukusa i mirisa.
Proteini su u ishrani neophodni za izgradnju i obnovu tkiva, ugljeni hidrati i masti za toplotu i energiju, minerali za gradu kostiju, zuba, krvi, itd., vitamini za pospešivanje rasta i ocuvanje zdravlja a sirova vlakna za eliminaciju nesvarenih materija. Autori zakljucuju da meso sadrži visoko vredne proteine, da ima energetsku vrednost zahvaljujuci mastima, važne minerale kao što je gvozde i više vitamina. Od 1940. do 1950. god. istraživaci su uspeli da utvrde aminokiselinski sastav mesa, mineralni sastav i sadržaj vitamina. Uradene su i uporedne analize mesa razlicitih životinjskih vrsta i ispitan uticaj zagrevanja i drugih tehnoloških postupaka na sastav i osobine mesa. Zahvaljujuci ovim istraživanjima definisan je i prosecan hemijski sastav krtog mesa koje sadrži oko 20% proteina, 9% masti, 70% vode i 1% mineralnih materija a energetska vrednost mu je oko 680 kJ na 100 grama.
Proteini mesa su izuzetno vredni jer sadrže visok procenat esencijalnih aminokiselina, odnosno, meso sadrži sve aminokiseline neophodne coveku kao i u vodi rastvorljive vitamine B grupe. Ono je glavni izvor ovih vitamina. Svinjsko meso, npr., sadrži visok nivo tiamina i on je 5 do 10 puta veci nego u mesu ostalih vrsta stoke za klanje. Vitamini B grupe (tiamin, riboflavin, niacin, pantotenska kiselina, vitamin B6 i vitamin B12) su esencijalni za coveka. Meso sadrži i male kolicine vitamina A, C, D, E i K, mada neki organi sadrže znacajne kolicine nekih od ovih vitamina (jetra npr. sadrži vitamin A i vitamin C). Meso je dobar izvor minerala, posebno gvozda, cinka i fosfora, ali nema dovoljno kalcijuma. Krto meso sadrži samo 2 do 3% masti a kolicina masti može znatno da varira u zavisnosti od vrste životinje i dela tela. Od ukupnih masti, 95% je u obliku estra glicerola i masnih kiselina. Polinezasicene masne kiseline: linoleinska i arahidonska, su esencijalne za coveka.
yuforum


superrecepti @ 20:51 |Isključeno | Komentari: 0
Ishrana za dijabetičare
- ISHRANA ZA OBOLjELE OD ŠEĆERNE BOLESTI -
Jedan od osnovnih principa u lecenju obolelih od dijabetesa je primena adekvatne ishrane!
Kod planiranja dijete važno je ocuvati odnos izmedu ugljenih hidrata, masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba da cine 50-60%, masti 30%, proteini 20%.
Osnovna pravila u ishrani:
1. Hranu pripremati što kracom termickom obradom, izuzev gde je neophodno, kako bi se što više sacuvali
vitamini.
2. Izbegavati dodavanje masnoca i jakih žacina, što ne znaci da ih treba potpuno iskljuciti, jer je veoma važno
da ukus hrane bude zadovoljavajuci.
3. Hranu uzimati sveze pripremljenu, bolje kuvanu nego prženu.
4. Broj obroka je obicno 5-6, najbolje je da su uvek u isto vreme.
MESO
- birati uglavnom posne vreste mesa: piletina, teletina, mršava govedina, jagnjetina i posna plava riba.
- Meso bariti ili pripremati "leso" (bariti sa malo ulja). Sa mesa ukloniti kožicu i masnocu.
Meso se može povremeno peci i na teflonu ili roštilju. U mleveno meso mogu se dodati sojine pahulje (do 1/3 težine). Ako se mleveno meso koristi za pripremanje musake ili sarme, kolicina hleba uz obrok se smanjuje za kolicinu hleba, krompira ili pirinca pridodatu mesu.
U ova jela dodaje se malo ulja i to kukuruznog ili maslinovog.
Riba se savetuje bar 2 puta nedeljno.
JAJA
mogu se jesti 1-2 jajeta nedeljno, oboleli od žucne kesice mogu da jedu samo belance.
MLEKO I MLECNI PROIZVODI
- savetuju se proizvodi od obranog mleka.
Margarin ima više nezasicenih masnih kiselina u odnosu na maslac. Jogurt i kiselo mleko uzimati u manjim kolicinama u odnosu na obrano mleko jer imaju nešto više masnoca.
SUPE I CORBE
- veoma znacajne u ishrani, kuvaju se od raznih vrsta povrca, ali moraju biti bez masnoce (kada se ohladi skinuti sav visak masnoce sa površine pa tek onda podgrejati).
HLEB
- uzimati po jedno parce (50 gr) uz svaki obrok.
Preporucuje se crni, ražani ili graham hleb jer ovi tipovi hleba zbog bogatog sadržaja dijetetskih vlakana sprecavaju nagli pad šecera posle obroka, što se dešava ako se uzima beli hleb. Uz obrok koji sadrži krompir, pirinac, pasulj ili mladi grašak ne preporucuje se uzimanje hleba.
TESTENINE
- izbegavati, kada se konzumiraju onda se ne uzima hleb.
SO
- unos soli takode mora da bude kontrolisan.
Osobe koje nemaju povišen krvni pritisak mogu da unesu 6 grama soli dnevno (hranu ne dosoljavati), dok oni koji boluju od hipertenzije mogu da unesu 3 grama soli na dan (jesti neslanu hranu).
ALKOHOL
- nije poželjan za dijabeticare jer ima dosta kalorija.
Ukoliko se konzumira, treba ga uzimati obavezno uz hranu, neposredno pre ili nakon obroka, jer kod dijabeticara koji su na terapiji tabletama ili Insulinu može izazvati dugotrajne i opasne hipoglikemije!
KAFA I CAJ
- mogu se koristiti umereno nezasladeni ili zasladeni veštackim zasladivacima.
Od zasladivaca se preporucuje aspartam, fruktoza se može uzimati u veoma malim kolicinama jer je veoma slatka i u vecim kolicinama povecava šecer i masnoce u krvi.
yuforum


superrecepti @ 20:51 |Isključeno | Komentari: 0
Zašto je važna zdrava ishrana?
- Da li ste primetili ceste promene apetita ?
- Da li se cudite zbog cega povremeno jedete mnogo, a povremeno malo ?
- Da li odredene promene vašeg tela znace da bi trebalo da promenite ishranu ?
Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.
U odredenim periodima života potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu, kao u periodu Vašeg života koji nazivamo adolescencija ili odrastanje. Kod mnogih devojaka period adolescencije pocinje vec od 10. godine života, maksimum dostiže oko 12. godine i obicno se završava oko 15. godine.
Za vreme ovog veoma važnog perioda rasta i razvoja susrešcete se sa naglim i cestim promenama tezine, rasporeda masnog tkiva, visine, pa i naglih promena energije. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i nacinom ishrane. Napravite eksperiment, pišite šta ste sve jeli tokom 24 satnog perioda. Sada klasifikujte namirnice na mleko i mlecne proizvode, zatim meso i jaja, voce, povrce, cerealije, masnoce, šecer.
Proverite koliko poštujete sledeca pravila ishrane (zastupljenost u obrocima):
- masnoce i šecer - konzumirajte štedljivo
- mleko, jogurt, sir - u 3 obroka
- meso, piletina, jaja - u 2-3 obroka
- povrce - u 3-5 obroka
- voce - u 2-4 obroka
- hleb, žitarice, testa, pirinac - 6-7 porcija
Naravno, ostalu hranu (picu npr.) možete povremeno konzumirati umesto drugih namirnica sadržanih u njoj (sira, mesa, povrca, hleba ...) u zavisnosti od vrste pice. Ovi sastojci mogu sadržati masnoce. O posebnim pitanjima u vezi ishrane možete razgovarati sa Vašim lekarom ili roditeljima. Povremeno Vi cete jesti veoma mnogo hrane, a povremeno gubiti apetiti za sve. Ali morate znati da tokom ovog perioda, bez obzira na navedene promene, morate obratiti pažnju na ishranu i pokušati da je uklopite u navedene kategorije. Ovo je vreme da naucite kako treba da se hranite i da steknete što više zdravih navika koje ce se tokom života isplatiti.Veoma je cesta odluka posebno mladih devojaka ovog uzrasta da prestanu da konzumiraju meso u ishrani. Mnogo je razloga za ovu odluku: zabrinutost za životinje, želja da se pokaže nezavisnost mišljenja, želja za smanjenjem telesne težine ... Da li je to dobro ? Pozitivno je to što je to što je u vegetarijanskoj ishrani zastupljeno mnogo vise voca i povrca a manje slatkiša i slane brze hrane.
ZDRAVA ISHRANA
Hraniti se zdravo znaci jesti širok dijapazon vrsta hrane, ali jesti u adekvatnim kolicinama. Kada jedete zdravo, Vi težite da se osecate bolje, imate tonu energije i izgledate bolje. Ako se sada ne hranite zdravo a želite to da promenite, nije potrebno da cinite neke dramaticne promene, prestanete da jedete omiljenu hranu. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezultata.
KORIST OD ZDRAVE ISHRANE
Verovatno ste culi staru izreku "Vi ste ono sto jedete".
Naucnici i nutricionisti sve više otkrivaju da je to istina !
Zdrava ishrana Vam pomaže da kontrolišete svoju telesnu težinu, daje energiju i cuva zdravlje (poboljšava zdravstveno stanje). Kada se zdravo hranite imate dovoljno energije i možete uživati u mnogim fizickim aktivnostima i sportovima.
Zdrava ishrana Vam daje lep spoljašnji izgled koji dolazi samo ukoliko ste zdravi iznutra. Naucna ispitivanja potvrduju da zdravom ishranom preventirate niz oboljenja koja nastaju kao rezultat lose ishrane. Tako smanjujete rizik od nastanka:
- bolesti srca
- visokog krvnog pritiska
- moždanog udara
- dijabetesa
- nekih karcionoma
- osteoporoze
Odredena hrana smanjuje rizik od nastanka navedenih bolesti. Anti-oksidanti, supstance nadene u odredenim vrstama voca i povrca smanjuju rizik od nastanka nekih karcionoma, dok vlakna žitarica, ovasa npr., voce i povrce snižavaju nivo holesterola u krvi.
BOLESTI KOJE NASTAJU KAO REZULTAT NEPRAVILNE ISHRANE
Niz oboljenja mogu biti povezana sa pogrešnom ishranom. Mnogi ljudi jedu prevelike kolicine hrane, jedu masnu hranu, dosta soli i šecera a nedovoljno biljnih vlakana.
- ishrana sa dosta masne hrane i soli može povecati rizik od nastanka srcanih oboljenja dok veoma masna hrana povecava rizik od nastanka nekih karcionoma
- usled konzumiranja nedovoljno obradene hrane, brze hrane kao i prebrzog nacina života mnogi ljudi jedu neadekvatnu hranu, cesto sa mnogo masnoca, šecera i soli a sa nedovoljno biljnih vlakana
- mnogi ne unose dovoljno vitamina i minerala da bi njihov organizam ostao zdrav i mogao da obavlja sve aktivnosti; posebno period rasta i formiranja zahteva dobro izbalansiranu ishranu
- hrana sa mnogo šecera i masnoca sadrže mnogo kalorija sto sa manjkom fizicke aktivnosti dovode do povecanja težine
- mnogo šecera dovodi do oštecenja zuba
- osobe koje ne unose dovoljno biljnih vlakana pate od opstipacije i mogu razviti karcionom debelog creva
VODIC KROZ ZDRAVU ISHRANU
1. Uživajte u širokom izboru zdrave hrane
2. Jedite dosta žitarica
3. Jedite manje masnoca
4. Budite fizicki aktivni
5. Pijte umerene kolicine alkoholnih pica
6. Izbegavajte so i slanu hranu
7. Izbegavajte slatkiše i slatka pica
8. Jedite hranu bogatu kalcijumom
9. Jedite hranu koja sadrži gvožde
10. Pijte dosta hladne, sveze vode tokom dana
Masti
Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluca). Sve više se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?
Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene masnoce u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.
Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna, linoleinska i arahidonska. One obezbeduju rast i obnovu celije. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta.
To, medutim, ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport, konverzija u druge metabolite, skladištenje i ekskrecija), prekurzori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci).
Uloga masti u organizmu
- Obezbeduju energiju i energetsku rezervu što znacajno za period gladovanja i bolesti;
- Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju celijskih membrana (fosfolipidi, esencijalne masne kiseline);
- Predstavljaju zaštitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i esencijalnih masnih kiselina. Održavaju integritet koze i sluzokože obezbeduju zaštitu od hladnoce, traume i radioaktivnog zracenja, održavaju funkciju lojnih i mlecnih žlezda;
- Uloga u imunitetu (lipoproteini);
- Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin);
- Masti u hrani poboljšavaju ukus i daju sitost;
Izvori masti
Izvori masti mogu biti namirnice biljnog i životinjskog porekla. Svinjska mast, puter, pavlaka, punomasni sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlecna mast su najveci izvori masti u namirnicama životinjskog porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju cedenjem semenki biljaka (kukuruza, suncokreta, soje, maslina).
Postoji više podela masti jer su one veoma heterogena grupa hemijskih jedinjenja:
Proste masti: jedna masna kiselina i gliceridi (masna kiselina + alkohol glicerol =monogliceridi, dve masne kiseline + alkohol glicerol cine digliceride i tri masne kiseline + glicerol cine trigliceride ili neutralne masti tj. masti koje najviše unosimo ishranom;
Složene masti su fosfolipidi i lipoproteini;
Izvedene steroli (holesterol i steroidni hormoni) i vitamini rastvorljivi u mastima (A,D, E i K).
Masne kiseline
Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tecne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su cvrste na sobnoj temperaturi i teže se apsorbuju.
Od broja ugljenikovih atoma zavisi dužina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasicena ili ne.
Zasicene masne kiseline
Zasicene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najcešce su u cvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasicene masne kiseline su "krivac" povecanja holesterola u krvi.
Izvori zasicenih masnih kiselina su:
- Namirnice životinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluca, teletina, salo, živinsko meso (mast i kozica), puter, mleko, sir i drugi mlecni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrži i holesterol.
- Namirnice biljnog porekla-kokosovo i palmino ulje, puter od kikirikija.
Nezasicene masne kiseline
Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline zajedno cine nezasicene masne kiseline.
Preporucen dnevni unos 10-15%
Polinezasicene i mononezasicene masne kiseline
Nezasicena masna kiselina ima najmanje jednu nezasicenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik može biti dodat nekom molekulu. Najcešce se nalaze u tecnim uljima biljnog porekla.
Polinezasicena ulja su tecna na sobnoj temperaturi i na hladnoci (frižideru). Na vazduhu lako oksidišu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, koštunjavo voce i semenke. Polinezasicene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kiselina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.
Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za važne funkcije). Arahidonska se može sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske nece se ispoljiti njen deficit). Oleinska se može sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasicena.
Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u žiži naucnog interesovanja. Još davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, medutim u mesu ribe severnih ledenih mora nadeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povecavaju elasticitet krvnih sudova i sprecavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmicko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natice sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku. Ako ima vise arahidonske kiseline u celijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (sužavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povecavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (narocito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snižavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih cestica u jetri i zato ima vaznu ulogu u prevenciji sloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrcu i leguminozama. Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrcu i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rašireno gledište da zasicene masne kiseline treba zameniti nezasicenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasicene masne kiseline mogu delovati i štetno ako se previše unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povecano stvaranje lipidnih peroksida i snižavanje HDL holesterola. Preporucen dnevni unos polinezasicenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporucuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a može nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga).
Mononezasicena ulja su, takode, tecna na sobnoj temperaturi, ali u frižideru pocinju da se zgušnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasicenih masnih kiselina.
Polinezasicene masne kiseline teže da zaštite organizam od holesterola. Snižavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istraživanja pokazuju da i mononezasicene masne kiseline mogu, takode, da snize holesterol u krvi sve dok je ishrana siromašna u zasicenim masnim kiselinama. Nezasicene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno iskljuciti zasicene masne kiseline. Poli i mononezasicena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u odredenim kolicinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasicene masne kiseline.
Hidrogenizovane masti
Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slucaju masnih kiselina znaci njegovo prevodenje u zasicene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do uzeglosti nego kada su u tecnom obliku.
Tecna ulja, prirodno bogata nezasicenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u cvršca i zasicenija stanja. Takva zasicena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.
Mnoge studije pokazuju da ove masti povecavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrži tecno ulje kao osnovni sastojak, dok zasicenih masti ne sme da sadrži vise od 2 g na kašiku proizvoda. Sadržaj masnih kiselina je najcešce istaknut na mnogim margarinima.
yuforum


superrecepti @ 20:49 |Isključeno | Komentari: 0
 

Zašto su žitarice zdrave?
I zadnji protivnici “ptičije” hrane položili su oružje! Žitarice najjeftiniji izvor energije za sve vecu svetsku populaciju. Hrana na selu prosecno je 7 puta bogatija vlaknastom strukturom od hrane u gradovima!
Premda, ako se uzme u obzir cinjenica da se 2/3 covecanstva hrani prvenstveno žitaricama i rižom, jasno je da ne treba nikoga posebno uveravati kako vreme vegetarijanstva tek dolazi. Ako se tome doda da su upravo žitarice temelj zdrave ishrane, što je službeno prihvaceno kroz definiranje Pravila piramide, a meso s jedne i mleko s druge strane indirektno optuženi za dugorocno narušavanje zdravlja, jasno je koji pravac treba zauzeti kako bi se sacuvalo zdravlje i sprecile mnoge bolesti. Medutim, pravila su jedno a ukorenjene prehrambene navike ljudi – drugo!
Pravilo Piramide niko vise ne gleda!
Premda je Pravilo piramide usvojeno 1993 godine od strane USDA uz veliku strucnu polemiku, iako su potrošena znacajna sredstva za medijsku kampanju o povezanosti hrane i zdravlja, ostaje cinjenica je da se u tom Pravilu jedino hleb, testenina, žitarice za dorucak, riža i drugi žitni proizvodi mogu jesti neograniceno, a ostale 4 grupe su limitirane brojem obroka ili kolicinom dnevnog unosa. Zašto? Da se optimalno pokriju dnevne potrebe u hranjivim stvarima ukljucujuci i neophodna vlakna s jedne strane i smanji unos crvenog mesa, mesnih proizvoda te mleka i mlecnih proizvoda s druge strane.
Ovaj zaokret ka vegetarijanstvu prošao je gotovo nezapaženo, ali prve pozitivne posledice se vec naziru. Smanjivanje kolicine crvenog mesa, povecani unos ribe i neradskog mesa, doveli su na americkoj (ali i svetskoj) populaciji do trendova o zdravoj ishrani, koji ce prave plodove doneti mnogo kasnije.
Mediteranska ishrana koja se stalno i sve više zagovara kao prototip zdrave ishrane, samo je jedna od varijanti na istu temu. Ima mnogo razloga zašto celi svet konzumira žitarice, a mnogi i preživljavaju gotovo iskljucivo na žitnim proizvodima zbog cega su ove namirnice dobile naziv “hrana preživljavanja” (staff of life). Covek je pre 10000 godina naucio uzgajati žitarice i proizvoditi brašno, a uz malo vode eto najjednostavnije namirnice koja “život znaci”. Presejavanje brašna dovelo je do degradacije konacnog proizvoda – hleba jer se izdvajanjem posle gubi velik deo hranjivih stvari, narocito vitamina.
Koji su nutritivni i zdravstveni aspekti ishrane žitaricama?
Ako pogledate “švedski” sto za dorucak u našim hotelima, gde su se do nedavno kuvala jaja ili pekla jaja s slaninom, videcete da dominiraju razne vrsti žitarica za dorucak i da se preko njih stavlja jogurt, mleko ili kakao. Više se gotovo uopšte ne servira beli hleb pa ni belo pecivo. Prevladavaju namirnice na bazi punog zrna žita, mešani ili kukuruzni hleb, pecivo posuto semenom, hleb s sojom i razne druge kombinacije (još nismo naucili praviti tortilje) ukazuju na znacajne promjene u jutarnjoj ishrani. Smanjuju se unos kalorija a povecava unos vlaknaste strukture. Takode se smanjuje unos holesterola i zasicenih masnoca, dakle onih cinioca koji su direktno u vezi s bolestima krvnih sudova.
Žitarice su pored ostalog, znacajan donator kompleksnih ugljenih hidrata koji u metabolizmu služe kao depot energije; tako sportisti pre takmicenja ne uzimaju glukozu ili masti vec špagete! Istina, ima još predrasuda kao primera ona o ugljenim hidratima koji debljaju, premda se zapravo optužbe odnose na masti koje se nalaze skrivene u žitnim proizvodima. Primer, dok obicno pecivo sadrži 2% masti, omiljeni kroasan sadrži cak 12% masti. Ako se uz dorucak pojedu 3 takva ukusna komada dobije se cak oko 500 kcal!
Žitarice su uz povrce, najveci donosioci dragocene vlaknaste strukture koja život znaci. Naime, savremena rafinirana “urbana” hrana je lišena tog balasta, što se ocituje u porastu raznih oboljenja, ukljucujuci i rak debelog creva. Posle koje su se nekad skidale presejavanjem brašna, sada se vracaju nazad, a od njih se pripremaju i dijetetski preparati za regulisanje probave. Kukuruzne pahuljice sa i bez dodataka stekle su konacno pravo gradanstva, pa su i zadnji protivnici “pticje” hrane položili oružje. Mnoge majke pred svoju decu uz mleko stavljaju umesto hleba žitaricne pahuljice. To je izgleda mnogo zanimljivije od klasicne “snite” hleba i namaza. Sve govori u prilog da postupno raste svest o tome kako treba paziti na ono šta i kako se unosi u organizam, kako ocuvati telesnu težinu i dobar izgled.
Pored kabastih delova zrno pšenice ili kukuruza sadrži dragocenu klicu koja je kao buduci zametak novog života bogata uljem i vitaminima, narocito E vitaminom. Klica je jedan od razloga za upotrebu brašna punog zrna; istovremeno ta je klica sirovina za razne preparate kojima se pripisuje i lekovito delovanje. Vrhunski sportisti na primer: cesto koriste ulje pšenicnih klica kao izvor prirodnog vitamina E. Ulje kukuruznih klica visoko je vredan proizvod koji se preporucuje narocito za salate. Pšenicno zrno sadrži obilje cinka i drugih minerala, ali od nacina presejavanja zavisi koliko cinka ce biti apsorbovano.
Naime, u spoljnom sloju semena postoji fitinska kiselina koja na sebe veze minerale; ako taj deo ostane i ude u brašno, procenat iskoristljivih minerala bice redukovan. Ako se u dnevnoj ishrani kombinuju mleko, žitarice, povrce i voce, podmiruje se najveci deo dnevnih potreba za hranjivim stvarima; kalcijum iz mleka, kompleks B vitamina iz žitarica , vlakna iz žitarica i voca uz C vitamin iz voca te zaštitne stvari iz povrca. Ako se 2 put nedeljno doda riba i poneko jaje, dobija se recept zdrave ishrane.
Namirnice na bazi žitarica – jesti neograniceno!
Izgleda da smo konacno obracunali s vrlo tvrdokornom predrasudom da je beli hleb “otmen hleb” i da ga treba kupovati i jesti samo zato da bi se držali nekakvih statusnih simbola. Danas i malo dete vec zna da beli hleb nije preporucljiv i da ga je bolje zameniti onim od punog pšenicnog zrna, kukuruznim ili raženim.
Kada se “obracunava” velicina obrocnog dela od žitnih proizvoda, onda se sve svodi na krišku hleba, na 30 grama žitarica za dorucak ili pola šoljice kuvanih žitarica. Da bi se dobila dnevno potrebna kolicina vlakana, treba konzumirati nekoliko takvih delova obroka, naravno uz drugu hranu koja takode osigurava vlaknastu strukturu (povrce i voce). Osnovno je da se razlikuju žitni proizvodi koji sadrže masti od onih koji ne sadrže; sva masna i lisnata testa i žitni proizvodi sa kremovima (kolaci) sadrže znacajne kolicine masti pa je i njihov energetski potencijal osetno veci. Riža je na primer vrlo popularna, ali se cesto zaboravlja da i bez "zamašcivanja" sadrži i sopstvene masnoce koje se ne smeju zanemariti. Manje je poznato da postoji preosetljivost na proteine pšenice i soje i kada se takva pojava utvrdi, lek je promena hleba i žitarica za dorucak.
Hrana na bazi žitarica glavni je izvor energije coveka pa mnogi greše što u svom jelovniku izbjegavaju sve osim “koncentrata”. Jedna od predrasuda je kako se oni koji mnogo jedu testeninu (špagete, makarone, pizze, lazanje) enormno debljaju pa je cest slucaj da se upiruci u debelu osobu kaže – to je od “testa”. Naravno, to ne odgovara istini jer se na primer, u americkoj literaturi spominje pizza i uopšteno italijanska hrana s juga kao “zdrava” hrana a vesti turisticki radnici pozivaju izmedu ostalog goste i zbog mediteranske hrane koja je bogata testeninom.
Možete li razlikovati hleb?
Ne treba zaboraviti da je hleb u mnogim delovima sveta jedina namirnica napravljena rukom coveka, a sve ostalo se bere s drveta ili kopa iz zemlje! Koliko se primicemo Zapadu tj. urbanim sredinama, ubrzano raste broj vrsta hleba i proizvoda od žitarica, koji su najcešce rafinirani i zapakovani u celofan. Što je hleb vise rafiniran on sadrži manje pa cak do 50% manje hranjivih stvari.
Ako pogledate savremenu bazu podataka na primer softverskog paketa “Genesis”, videcete oko 200 vrsta hleba i peciva. Unazad 50 godina, mi smo naviknuti na 2-3 vrste, a sve ostalo bio je “visak” smatran luksuzom. Srecom, situacija se danas relativno brzo menja. Tako u bolje snabdevenim prodavnicama, može se dobiti desetak vrsta hleba i peciva u svim nijansama od svetle do tamne, od pšenicnog do raženog i kukuruznog brašna! Zvucni nazivi medutim, ne znace mnogo ako nisu propraceni kvalitetnim sirovinama i odgovarajucim hemijskim sastavom.
Principialno treba kupovati što tamniji hleb koji je tvrde kore a mekane i socne sredine, ali takav hleb je u pravilu i najskuplji. Raženac i njegove kombinacije su najtraženiji. Pojacani (fortificirani) hleb u pravilu sadrži dodane vitamine, proteine soje, suvo voce i druge dodatke (omega-3 masne kiseline). Naravno da je takav hleb “zdraviji” u odnosu na standard, ali ne treba zaboraviti da pre definitivne procene treba izmeriti ukupnu kolicinu vlakana! Što više zrno u proizvodu, dobicete više vlakana pa se zbog toga cesto pšenicnom hlebu dodaju posle na umetan nacin ili druge žitarice bogate grubom strukturom (zob, raž) .
U nekim zemljama uz hleb dobijete deklaraciju s skracenim hemijskim sastavom pa možete tacno znati sta unosite 3 puta dnevno u želudac, ali i bez toga može s dosta sigurnosti razlikovati jedan proizvod od drugog. Biranje semena (sezam, mak) znacajno obogacuje hleb u smislu sadržaja proteina, ali mu podiže i kalorijsku vrednost, jer kao što je poznato, seme sadrži 50-60% ulja. Hleb se može pripremati od brašna pšenice, zobi, raži, jecma, heljde, riže, prosa, kukuruza, amaranta, krompira, tapioke, Quinoe i njihovih mešavina.
Svaka promena ili dodatak se organolepticki može osetiti. Jedna od predrasuda jeste da protein iz žitarica nije dovoljno dobar iz cega proizlazi da hleb ne treba konzumirati. Istina je da taj protein sadrži sve aminokiseline ali sadržaj lizina je malen. Poznato je medutim, da leguminoze sadrze lizina u dovoljnim kolicinama, pa kad se ove 2 namirnice kombinuju u obrocima, dobija se zadovoljavajuci odnos kvalitete proteina. Osim pšenicnog kukuruznog i raženog hleba, naši ljudi po pravilu nemaju prilike kuvati apsolutne novitete, pa u dogledno vreme obogacivanje asortimana može biti veliki izazov za manje proizvodace hleba.
Svaki obrok u kojem istisnete meso i masnoce žitaricama, svaki dorucak kod kog zamenite jaja, šunku i slaninu žitaricama, dobitak je za vaše zdravlje. Rezultate necete videti odmah, ali budite uvereni nagrada ce doci onda kada bude najpotrebnije.
yuforum
 

superrecepti @ 20:48 |Isključeno | Komentari: 0
subota, ožujak 2, 2013
Što trebate znati o organskoj hrani
Organski uzgoj, za razliku od konvencionalnog, prihvatljiv je kako za okoliš, tako i za ljudsko zdravlje
Za neke su to zdravstveni problemi, za druge pak etička odluka, brojni su razlozi za odabir organski (ekološki) uzgojenih namirnica. Organska hrana uzgojena je pod strogo kontroliranim uvjetima, bez sintetičkih pesticida i kemijskih gnojiva te genetskog modificiranja. Ovakve namirnice minimalno su obrađene, bez dodavanja umjetnih sastojaka ili ozračivanja.
Organska nasuprot konvencionalnoj proizvodnji
Organski uzgoj, za razliku od konvencionalnog, prihvatljiv je kako za okoliš, tako i za ljudsko zdravlje. Mnogi od danas korištenih pesticida mogu uzrokovati brojne poremećaje, od oslabljenog imuniteta, astme, hormonalnih poremećaja, neplodnosti, pa sve do raka. Osobit oprez potreban je kod trudnica (moguće djelovanje na deformaciju ploda) i dojilja te kod prehrane male djece. Istraživanja pokazuju kako pesticidi naročito negativno mogu utjecati na mentalni razvoj dojenčadi i djece.
Današnje namirnice iz konvencionalnog uzgoja sadrže znatno manje hranjivih tvari, poput vitamina, nego što su sadržavale namirnice naših baka i djedova. Stoga je, kako bismo u organizam unijeli dostatne količine nutrijenata, potrebno konzumirati velike količine voća i povrća. No problem je u tome što povećanom konzumacijom ovih namirnica povećavamo i unos pesticida i ostalih štetnih tvari.
Zagovornici organske hrane tvrde kako ona, osim što ne sadrži štetne tvari, sadrži i znatno više hranjivih sastojaka, kao npr. 28% više vitamina C, 29 % više magnezija, 10 % više kalcija, 13 % više fosfora, više bjelančevina, antioksidanasa itd. Stoga je odabirom ovakvih namirnica lakše zadovoljiti dnevne potrebe za nutrijentima, što je jedan od razloga za ekonomskom opravdanošću odabira ove vrste hrane, unatoč njenoj još uvijek vrlo visokoj cijeni.
Potencijalno najrizičnije namirnice
Gotovo u svakom konvencionalno uzgojenom voću i povrću mogu se pronaći određene količine pesticida. Njihov unos u organizam moguće je znatno smanjiti konzumiranjem onih vrsta koje ih sadrže u manjoj količini.
U najzagađenije vrste, između ostalih, spadaju breskve, jabuke, jagode, celer, špinat i paprike. Među najsigurnijim namirnicama nalaze se luk, kupus, patlidžan, avokado, ananas i mango. Također, kora citrusnog voća redovito je tretirana većim količinama pesticida te je stoga ne treba koristiti za pripremu kolača i slastica.
Kao generalno pravilo, koje vrijedi za većinu voća i povrća, ukoliko namirnica nema deblju koru koju možete oljuštiti te je nećete termički obraditi prije konzumiranja, radije kupite ekološki uzgojeni proizvod. Ljuštenjem, a posebice intenzivnijom termičkom obradom, kao što je kuhanje u trajanju 2-3 sata, uklanja se velik dio pesticida, no s obzirom na njihovu iznimnu štetnost te tešku razgradivost i akumulaciju u organizmu, nedvojbeno je sigurnija opcija izbjegavanje ovakvih namirnica.
Ukoliko niste sigurni je li neki plod tretiran pesticidima, možete za svaki slučaj koristiti i ovu jednostavnu metodu koja može u određenoj mjeri umanjiti štetnost pesticida sa površine (kore) namirnice. Sve što vam treba su mlaka voda i morska sol. Plod je potrebno prvo oprati čistom vodom, a potom ga namakati do 30 minuta u slanoj vodi (otopiti otprilike 1 čajnu žličicu soli na dvije šalice vode). Dobro isprati čistom vodom.
Do nedavno, ograničen tek na specijalizirane dućane, danas se bogat izbor organske hrane može pronaći i u većini supermarketa, a također je sve prisutnija i na tržnicama te u restoranima. Odabirom ovih namirnica, napravite i vi značajan korak prema vašem zdravlju i vitalnosti.
tockica


superrecepti @ 08:33 |Isključeno | Komentari: 0
Pri topljenju čokolade za kolače, uz vrhnje ili mlijeko, možete joj dodati sušeno voće ili orašaste polodove, a ukoliko dodate samo maslac postaje odlična glazura
Enlarge this image
U raskošnom okusu čokolade uživale su još drevne Maje i Asteci koji su pripremali napitak chokolatl. U Europu čokolada je stigla u 16. stoljeću, no tek u 19. stoljeću Nizozemci su otkrili kako je pretvoriti u pločice čokolade. A baš su one osnova za bezbrojne slastice. Prije njihove pripreme čokoladu najprije treba oprezno otopiti. 
U topljenu čokoladu možete umakati svježe ili sušeno voće te orašaste plodove pa ih ohladiti. Dodate li joj maslac, možete je upotrijebiti kao glazuru biskvitnih torti i kolača ili kao fondue uz voćne ražnjiće. 
Otopljenoj čokoladi možete dodati vruće punomasno vrhnje i dobiti glatku kremu, ganache, koju treba ostaviti u hladnjaku oko sat vremena, a zatim električnom miješalicom miješate dok ne dobijete kremu koju možete upotrijebiti za nadijevanje čokoladnog biskvita. Najčešće se koristi tamna čokolada, koja treba biti sjajna, ne pretamna, lagano krckati dok se lomi i ugodno mirisati, a mliječna bi trebala sadržavati barem 30 posto kakaa. 
Bijelu čokoladu znalci uopće ne smatraju čokoladom jer ne sadrži kakao nego samo kakaov maslac, mlijeko i šećer, no zbog kontrasta s tamnom čokoladom odlična je za ukrašavanje slastica.
Čokoladna fantazija
SASTOJCI: 100 g tamne čokolade, 100 g maslaca, 2-3 žlice likera od badema, malo naribane narančine kore, 100 g šećera, 2 jaja, 2 žumanjka, 100 g brašna, maslac
Kalupe za muffine premažite maslacem i pospite kakaom. Tamnu čokoladu otopite na pari s maslacem, dodajte liker od badema i narančinu koru. Ohladite. U drugoj posudi istucite jaja, žumanjke i šećer. Umiješajte prosijano brašno i otopljenu čokoladu. Dobro izmiješajte, rasporedite u kalupe i stavite uhladnjak na pola sata. Pecite 10-12 minuta na 200°C i pritom pazite da ih ne prepečete. Da su kolačići gotovi, znat ćete kad im se na površini stvori korica, a biskvit se odvoji od kalupa. Ukrasite naribanom čokoladom.
Slatke pitice od čokolade i karamele
SASTOJCI: 280 g brašna, 20 g kakaa, 150 g maslaca, 50 g smeđeg šećera, 1/2 žličice soli; karamela: 225 g šećera, 120 g maslaca, 3 žlice vrhnja; čokoladna krema: 200 g čokolade, 4 žlice vrhnja, 30 g maslaca
Izmiksajte brašno, šećer, kakao, maslac i sol u mrvičastu strukturu. Dodajte 50 ml hladne vode i ponovno izmiksajte. Izmijesite, hladite 30 minuta i utisnite u šest kalupa za pite. Pecite 10 min na 180°C. Za karamel-kremu rastopite šećer u 60 ml vode na laganoj vatri. Pojačajte vatru i grijte dok ne poprimi smećkastu boju. Ne miješajte. Hladite dvije minute i umiješajte maslac, hladite još dvije minute te umiješajte vrhnje. Tucite u sjajnu smjesu. Hladite 15 minuta. Rastopite čokoladu s vrhnjem i maslacem. Pomiješajte s karamelom pa napunite pite. 
Fantastične kockice od kakaa i čokolade
SASTOJCI: 340 g čokolade sa 70% kakaa, 60 g maslaca, 200 ml slatkog vrhnja, 50 g šećera, 2 žlice kakao praha, 2 žlice šećera u prahu
Razlomite čokoladu, nasjeckajte je i stavite u zdjelicu s rastopljenim maslacom. U lončiću zagrijte vrhnje i šećer te maknite s vatre čim zakuha. Prelijte vrhnje preko čoklade i maslaca pa dobro istucite. Hladite nekoliko sati dok ne postane dovoljno čvrsto da se može oblikovati. Pomiješajte kakao i šećer u prahu. Time pospite lim za pečenje obložen papirom. Na njega rasporedite čokoladnu smjesu i stavite u zamrzivač da očvrsne. Oštrim nožem namočenim u vruću vodu narežite na kocke. Od smjese možete pripremiti i kuglice.
Kuglice od čokolade, keksa i badema
SASTOJCI: 150 g mljevenih keksa, 200 g šećera u prahu, 180 g mljevenih badema, 50 g čokolade za kuhanje, med, vanilin šećer; Glazura: 3 žličice maslaca, 2 žlice mlijeka, 100 g čokolade
Izmiješajte kekse, šećer, bademe, ribanu čokoladu za kuhanje, med i vanilin šećer tako da dobijete smjesu koju je lako oblikovati. Ako je premekana, prema potrebi dodajte još keksa ili mljevenih badema. Oblikujte kuglice, a u središte svake možete utisnuti lješnjak ili žele-bombon. Glazuru pripremite tako da u posudi iznad pare rastopite maslac, usitnjenu čokoladu i mlijeko. Kuglice polijte mlakom glazurom, pustite da se glazura stvrdne i stavite u hladnjak. Umjesto polijevanja glazurom kuglice možete uvaljati u čokoladu u prahu ili kokosovo brašno. 
Kokice prelivene čokoladom
SASTOJCI: žlica suncokretova ulja, 75 g kukuruza za kokice, 300 g tamne čokolade, 50 g bijele čokolade 
Zagrijte ulje na tavi, dodajte kukuruz, poklopite i popržite kokice. Odvojeno rastopite obje vrste čokolade iznad posude s vrućom vodom ili u mikrovalnoj pećnici. Umiješajte kokice u tamnu čokoladu i miješajte dok se dobro ne oblože. Posložite u lim za pečenje obložen papirom za pečenje. Prelijte bijelu čokoladu preko kokica. Ostavite da se čokolada stisne.
Mousse s likerom od višnje
SASTOJCI: 4 jaja, 7 žlica šećera, 2 žlice likera od višanja, 3 rebra naribane čokolade, 2 dl tučenoga slatkog vrhnja
Žumanjke i šećer miješajte tako dugo dok ne dobijete gustu, svijetlu i pjenastu smjesu. Posebno istucite čvrsti snijeg od bjelanjaka pa polako sjedinite sa žumanjcima i tucite da se smjesa udvostruči. Na kraju umiješajte tučeno slatko vrhnje i liker od čokolade. Razlijte u visoke čaše i ukrasite krupno naribanom čokoladom. Držite u hladnjaku do posluživanja.
Slatke grožđice u čokoladi
SASTOJCI: 300 g tamne čokolade (od 50 posto kakaa), 600 g grožđica, 300 g mliječne čokolade
Obložite četiri lima za pečenje papirom za pečenje. Rastopite tamnu čokoladu na pari, maknite s vatre i miješajte dok ne postane glatko. Dodajte polovicu grožđica i dobro promiješajte. Rasporedite na 24 hrpice na dva lima. 
Postupak ponovite s mliječnom čokoladom i preostalim grožđicama. Na hladnome mjestu ova se slastica može održati mjesec dana. 
Slavni pots au chocolat
SASTOJCI: 175 g čokolade, 3 žlice jake crne kave, 15 g maslaca, 3 jaja, nekoliko kapi ekstrakta vanilije
Komadiće čokolade stavite u posudu i dodajte jaku crnu kavu. Uz miješanje lagano zagrijavajte dok se čokolada ne otopi. Smjesu ostavite da se malo ohladi, dodajte maslac, ekstrakt vanilije i žumanjke. Promiješajte. Od bjelanjaka istucite snijeg. Dodajte ga čokoladnoj smjesi pa nježno, ali temeljito promiješajte. Ulijte u posude pa ostavite da se hladi oko osam sati. 
Vrući napitak s cimetom
SASTOJCI: 400 ml punomasnog mlijeka, 150 g čokolade za kuhanje, 2 Vanilin šećera, 2 žlice šećera, štapić cimeta
U mlijeko dodajte vanilin šećer, smeđi šećer i štapić cimeta. Zagrijte do vrenja. Dodajte čokoladu izlomljenu na komadiće i miješajte na laganoj vatri dok se čokolada ne rastopi. Maknite s vatre, nakon desetak minuta izvadite začine, a čokoladni napitak ponovno zagrijte do vrenja. Prema želji, dodajte malo slatkog likera, ukrasite šlagom i naribanom čokoladom.
Hrpice od čokolade i pahuljica
SASTOJCI: 100 g čokolade za kuhanje, 100 g mliječne čokolade, 100 g kukuruznih pahuljica, vanin šećer, žlica namaza od lješnjaka, 50 g maslaca
Maslac, čokoladu za kuhanje, mliječnu čokoladu i vanilin šećer otopite na pari. U smjesu dodajte kukuruzne pahuljice i ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi. Nakon pola sata dodajte žlicu namaza od lješnjaka i oblikujte hrpice dvjema žlicama. Stavljajte ih na foliju i u hladnjak na nekoliko sati.
Fini kolačići s orasima
SASTOJCI: 3 jaja, 150 g šećera u prahu, 200 g čokolade u prahu, 250 g mljevenih oraha, 7 žlica oštrog brašna, 1/2 praška za pecivo
Jaja i šećer mikserom na najbržoj brzini umutite u pjenastu smjesu. Postupno dodajte ostale sastojke osim oraha, a njih na kraju kuhačom umiješajte u smjesu. Oblikujte kuglice rukama namočenim u ulje i složite na lim za pečenje tako da se ne dodiruju. Pecite deset minuta na 180 stupnjeva i prije posluživanja dobro ohladite.
Brza domaća čokolada
SASTOJCI: 200 g kakaa, 250 g margarina, 1/2 kg mlijeka u prahu, vanilin šećer, kg šećera u prahu, 200 ml vode
Na umjerenoj vatri ukuhavajte vodu i šećer. Kad otopina provrije, dodajte margarin uz miješanje. Masu brzo dolijte u mješavinu mlijeka u prahu, kakaa i vanilin šećera. Dobro izrađenu masu bez grudica, još toplu, rasporedite u veliki, nauljeni lim u tankom sloju debljine čokolade. Držite na hladnom da očvrsne. Dok je masa mekana, nožem zarežite kockice željene veličine. 
Stručnjak za pripremu čokolade o ukrasima: 
Topljena čokolada osnova je mnogih slastica, ali i dekoracija. Papirnati tuljac kojim se ukrašavaju torte i kolači možete napuniti topljenom čokoladom pa njime dekorirati gotove slastice. Također, topljenom čokoladom možete premazati listove biljaka, ohladiti da se stvrdne, a potom ih oguliti i dobiti čokoladne listiće. Stručnjak za pripremu čokolade je Britanac Heston Blumenthal, koji je nekoliko puta u nizu proglašen kuharom godine.
Sedam Hestonovih zapovijedi za superčokoladu
1. S čokoladom nema žurbe - morate je zavesti. Nježno je otapajte na pari pazeći da dno posude ne dodiruje vodu i neprestano miješajte da se ravnomjerno rastopi. 
2. Pri pripremi čokolade čuvajte se vode. Čak i najsitnija kap vode može upropastiti rastopljenu čokoladu - stvrdnut će se i postati grudasti. 
3. Da biste dobili ukusnu i svilenkastu kremu, umiješajte 50% toplog vrhnja u 50% topljene čokolade u tri navrata (svaki put dodajte po trećinu vrhnja).
4. Čokolada ne voli velike promjene temperature i vlažnosti, pa je čuvajte u originalnom omotu, u posudi koja ne propušta zrak, da izbjegnete bijele mrlje na površini.
5. Čokolada se odlično slaže s neočekivanim okusima - od đumbira i muškatnog oraščića do čilija, bosiljka, ružmarina i plavog sira. Ne bojte se eksperimentirati.
6. Čokoladu možete kristalizirati tako da je miješate u posudi s vodom i šećerom na 60 Celzijevih stupnjeva. Takvim kristalima možete posuti kolače.
7. Pripremate li vruću čokoladu, dobro je u nju dodati prstohvat soli. To će ublažiti gorkasti okus tamne čokolade s visokim postotkom kakaa. 
luda go


superrecepti @ 08:30 |Isključeno | Komentari: 0
Jeste li već kušali crvenu rižu?
Zaštitnica srca - protivnica kolesterola
Iako mislimo kako o riži, koju poput većine zapadnog svijeta najčešće konzumiramo kao dodatak, odnosno prilog glavnome jelu, znamo sve, zapravo slabo poznajemo jednu od najvažnijih namirnica koja prehranjuje polovicu svjetskoga stanovništva.
Tisućama godina koristi se u zdravstvene svrhe zahvaljujući svojim ljekovitim svojstvima, te hranjivim tvarima. Sadrži fosfor, kalij, željezo, magnezij i još neke minerale, a od vitamina najviše ima vitamina E i B.
Svi okusi riže
U Kini, gdje se odvija najveći dio svjetske proizvodnje, ali i u drugim zemljama u kojima uspijeva, uzgaja se velik broj vrsta riže, najčešće ih dijelimo na one okruglog i dugog zrna. Poznata je i podjela na bijelu rižu, koja se dobiva ljuštenjem vanjske ovojnice zrna, zatim na smeđu rižu, koja je hranjivija od bijele jer je neljuštena, te sadrži znatno više vitamina, minerala i prehrambenih vlakana, ali ju je potrebno duže kuhati.
Basmati riža potječe iz indijske kuhinje, prepoznatljivog je mirisa i okusa. Upotrebljava se kao prilog začinjenim jelima, a najčešće uz curry. Pogodna je i za pripravljanje pudinga od riže. Jasmine je riža dugog zrna, podrijetlom s Tajlanda, pogodna je za pripremu tajlandskih i vijetnamskih specijaliteta, nježne je teksture i okusom slična basmati riži.
Postoji i divlja riža, dugog, crnog zrna, vrlo je hranjiva, ali se mora kuhati i i više od pola sata kako bi omekšala njezina žilava tekstura. Raste na obalama sjevernoameričkih jezera, i smatra se da je najkorisnija za ljudsko zdravlje, jer je puno hranjivija od bijele riže. Divlja ili crna riža izuzetno je bogata bjelančevinama, mineralima, B vitaminima, te folnom kiselinom. Sadrži tri puta više vlakna nego bijela vrsta riže. Može se dodavati u juhe, salate i ostala jela kojima daje poseban, aromatičan okus, a mnogi preporučuju kako ju je dobro pomiješati sa smeđom rižom u pripremi raznih jela. Nedostatkom bi se mogla smatrati jedino njezina cijena, jer je skuplja u odnosu na ostale vrste riže dostupne u hrvatskim trgovinama.
Crvena riža kao lijek i začin
Crvena riža nastaje fermentacijom pomoću posebne vrste kvasca. Riječ je o kvascu Monascus purpureus koji luči crveni pigment, zahvaljujući kojemu crvena riža ima taj prepoznatljiv izgled i specifičnu aromu. Pripisuju joj se ljekovita svojstva, pa je tako u Kini od davnina prihvaćena kao narodni lijek za bolesti srca i krvnih žila. Kineska tradicionalna medicina koristi crvenu rižu za poboljšavanje cirkulacije krvi više od tisuću godina.U Kini, te ostalim zemljama Dalekog istoka crvena je riža korištena i kao lijek kod problema probave i slezene.
Na Zapadu je dobila znanstvenu potvrdu tek u novije vrijeme kada je ustanovljeno da crvena riža smanjuje vjerojatnost ponovnog srčanog udara te je dokazano da snižava razinu kolesterola u krvi. Najčešće se tako citira studija American Journal of Cardiology koja je pokazala da ekstrakt crvene riže u obliku dodatka prehrani može umanjiti kolesterol u krvi za 15 posto, te sniziti štetni LDL kolesterol za 21 posto. Navodi se i istraživanje provedeno na 5000 dobrovoljaca u Kini koje je pokazalo da crvena fermentirana riža smanjuje opasnost od srčanog udara za oko 30 posto, a rizik od srčanog udara bez smrtnih posljedica za gotovo 70 posto.
Rižin crveni kvasac sadrži niz prirodnih tvari iz obitelji monakolina koje u ljudskom tijelu imaju sposobnost blokiranja aktivnosti enzima koji proizvodi kolesterol, kojeg inače blokiraju statini, lijekovi za snižavanje masnoće. Ovaj kvasac proizvodi i čitav niz drugih tvari koje bi također mogle imati značajan utjecaj na prirodno snižavanje kolesterola u krvi. Često je u upotrebi pojam riža crvenog kvasca, jer ljekovita svojstva koja vezujemo uz crvenu rižu zapravo potječu od djelovanja kvasca koji fermentacijom rižinog zrna proizvodi biološki aktivnu tvar crvene boje.
U kulinarstvu se pak crvena riža koristi kao dodatak jelima, te kao stabilizator hrane. U tradicionalnoj istočnjačkoj kuhinji crvena riža i proizvodi od nje koriste se kao konzervans, začin i prehrambena boja.
Crvena riža iz Provanse
Crvena riža iz Camarguea je prirodno obojena riža s cjelovitim zrnima, koja imaju ključnu ulogu u uravnoteženoj prehrani. Riža se u Camargueu uzgaja od 14. stoljeća. Danas postoji više od 200 farmi riže u Camargueu. L'Occitane je razvio ekskluzivne aktivne sastojke iz ekstrakta organske crvene riže iz Camarguea koji zadovoljavaju specifične potrebe mješovite i masne kože. Crvena riža pročišćuje i matira kožu te joj vraća ravnotežu. 
tockica


superrecepti @ 08:28 |Isključeno | Komentari: 0
Saznajte kako je najbolje jesti tjesteninu, krumpir i meso, je li mrkva zdravija sirova ili kuhana te je li doista dobro koristiti maslinovo ulje gdje god je to moguće
Enlarge this image
Odabir namirnica samo je prvi korak zdrave prehrane, a puno puta je važniji način na koji ih pripremamo, pa i serviramo, tvrdi britanska nutricionistkinja Juliette Kelow za Daily Mail. Tako objašnjava, da je suprotno mnogim uvjerenjima, neka hrana zdravija ako dolazi iz konzerve, nego u svom prirodnom obliku. 
To vrijedi za kukuruz šećerac iz konzerve, dokazali su znanstvenici Sveučilišta Cornell koji su utvrdili da se konzerviranjem kukuruza povećava količina antioksidansa u njima za čak 44 posto. Oni čiste štetne slobodne radikale iz tijela, a povećanje antioksidansa nadoknađuju nedostatak vitamina C koji se gubi konzerviranjem.
Topli krumpir
Nakon što se krumpir skuha, škrob u njemu otiče i vlakna se unutar njega kidaju. Taj proces naziva se želatinizacija. Na taj način krumpir postaje lakše probavljiv. No nakon što se skuhani krumpir ohladi, želatinizirani škrob u njemu se pretvara u čvršće kristaliće, oblik škroba koji se ne može probaviti, tzv. otporni škrob. Kao takav, poput vlakna, završava u debelom crijevu i poboljšava regulaciju crijeva. 
Ne kuhajte s djevičanskim maslinovim uljem
Djevičansko maslinovo ulje bogato je omega 6 mastima, koje sprečavaju tijelo da "odgovori" na upalne procese kod kroničnih bolesti poput artritisa ili srčanih oboljenja. Mnogi ga preferiraju naspram drugih ulja jer je zdravije, no zato što je manje obrađeno od drugih ulja, lako izgara na nižim temperaturama. Nakon što dosegne tu točku, mijenja se njegov kemijski sastav i ono otpušta više slobodnih radikala, štetnih molekula koje mogu oštetiti stanice tijela. Dakle, maslinovo ulje nije dobro za kuhanje, već ga je bolje koristiti u salatama i marinadi.
Skuhajte mrkvu u vodi
Talijanski su istraživači otkrili da kuhana mrkva naspram one sirove i omekšane na pari, sadrži mnogo veće razine karotenoida. Ti antioksidansi potiču tijelo na proizvodnju A vitamina, koji je važan za rast, reprodukciju, imunitet, zdravu kožu, oči i kosu. Na 100 g mrkve, ona kuhana sadrži 28 mg vitamina C, što je neznatno manje nego 31 mg vitamina C koliko sadrži sirova.
Namačite čaj najmanje minutu u vreloj vodi
Čaj sadrži polifenole, antioksidanse koji štite zdravlje stanica srca. Oni se otpuštaju samo ako čaj odstoji minimalno minutu u zagrijanoj vodi, kaže nutricionistica Carrie Ruxton. Neke znanstvene studije pokazuju da dodavanje mlijeka u čaj smanjuje apsorpciju polifenola.
Tijesto neka bude al dente
Tjestenina ima nizak glikemijski indeks, pa daje duži osjećaj sitosti naspram drugih namirnica. No da bi ona imala taj efekt, treba biti skuhana al dente, a ne raskuhana. Što se dulje tjestenina kuha, njen glikemijski indeks raste, a škrob u njoj je već pretvoren u šećere.
Koristite masni dressing za salatu
Kako biste iz salate izvukli najviše hranjivih sastojaka, koristite ulje za dressing. Ono pomaže tijelu da apsorbira antioksidanse iz zdravog povrća. Znanstvenici Sveučilišta Ohio otkrili su da što je više masnoća u salati, tijelu je lakše upiti lutein, likopen, betakaroten i druge sastojke iz salate. Kao alternativu ulju, salate možete začiniti zdravim i masnim umakom od avokada.
Meso na lešo umjesto na roštilj
Pečenje mesa na roštilju često se smatra vrlo zdravim načinom pripreme, no istina je da se kod pečenja mesa na visokim temperaturama stvaraju opasne kemikalije, koje se povezuju s većim rizikom pojave raka. Umjesto toga, bolje je meso kuhati na lešo ili ga umiješati u varivo. Također, dodavanje sastojaka poput ružmarina i drugih začina, mogu blokirati nastanak loših spojeva u mesu za 92 posto.
Zelene banane su zdravije
Česta je zabluda da zrele banane sadrže više kalorija nego one nezrele, no činjenica je da su slađe. Razlog tome je što se u procesu dozrijevanja škrob iz banana pretvara u šećer, no to ne utječe na ukupni broja kalorija. Što je banana manje zrela, to se u njoj može naći više otpornog škroba. On lakše prolazi neprobavljen kroz crijeva, gdje se apsorbiraju zdravi sastojci, a u tijelo dospije manje kalorija.
Organsko, punomasno mlijeko je bolje od obranog
Trogodišnja studija Sveučilišta Liverpool i Glasgow je otkrila da prirodno, tj. organsko mlijeko sadrži mnogo više omega 3 kiselina nego ono prerađeno, a kamoli trajno mlijeko. Također, neprerađeno kravlje mlijeko sadrži više polinezasićenih masti, ali je ukupno manje masnih nezasićenih kiselina od običnog mlijeka.
luda go


superrecepti @ 08:27 |Komentiraj | Komentari: 0
Iako mnogi od nas posežu za „dijetnim" i "zdravim" varijantama proizvoda u nadi da ćemo na taj način dobiti najbolje od oba svijeta, oni uglavnom zamjenjuju jedan štetan sastojak drugim
Unatoč tomu prehrambena industrija čini sve kako bi nas uvjerila da su njihovi dijetni proizvodi nešto najbolje što možemo učiniti za svoje zdravlje, tomu baš i nije tako. Iako mnogi od nas posežu za „dijetnim" i "zdravim" varijantama proizvoda u nadi da ćemo na taj način dobiti najbolje od oba svijeta, oni su često na samoj granici prijevare, budući da uglavnom zamjenjuju jedan štetan sastojak s nekoliko drugih. Donosimo vam nekoliko proizvoda koji se obično reklamiraju kao dijetni i zdravi, ali često se ispostavi kako baš i nisu takvi.
Muesli
U umjerenim dozama muesli su uglavnom zasitno i ukusno jelo koje nam pruža pregršt zdravih sastojaka za početak novog dana, poput vlakana i nezasićenih masnih kiselina. S druge strane, muesli modernog doba uglavnom su prepuni šećera, a porcije koje jedemo mogle bi nahraniti tri osobe, zbog čega se ova hrana često koristi kao isprika za prejedanje u dijeti, gdje smo uvjereni da ne radimo ništa loše zbog same činjenice da je jelo načelno vrlo zdravo. Ukoliko ste ljubitelj muesli, sami kupujte sastojke i miješajte ih po svom ukusu kod kuće. Na taj ćete način osigurati da ne kupujete mačka u vreći.
Voćni jogurti
Još jedna prava šećerna bomba. Tipični voćni jogurt u plastičnoj bočici ima oko 40 grama šećera, što je oko 10 čajnih žličica. Ukoliko vam se to iz bilo kojeg razloga ne čini pretjeranim, znajte da je maksimalna preporučena dnevna doza šećera za odraslu osobu 48 grama. Želite li redovito uživati u voćnom jogurtu, obavezno uzimajte isključivo one na potpuno prirodnoj i organskoj bazi, bez dodatnog šećera. Kao i kod muesli, najzdravija alternativa kupovnim jogurtima jest priprema kod kuće, gdje ćete u obični jogurt dodati svježe voće te malo meda za slatkoću.
Rižini keksi
Sa svega 60 kalorija po komadu, rižini su keksi hrskav, lagan i uglavnom ukusan obrok. Ipak, istovremeno su i uglavnom lišene bilo kakvih nutrijenata, a koristite li bilo koju verziju s poboljšanim okusom, a ne onu najobičniju, pripremite se na hrpu praznih kalorija. Primjerice, verzija s čokoladom povećava broj kalorija sa 60 na čak 240 po komadu, što je apsolutno previše. Ukoliko ih iz bilo kojeg razloga baš nikako ne možete jesti bez dodataka, neka to budu maslac od badema ili hummus.
Veggie burgeri
Iako vegetarijanski burger djeluje kao nešto što ne može biti nezdravo, tomu baš i nije tako. To posebice vrijedi za one kupovne i smrznute veggie burgere koje možete pronaći u škrinji supermarketa, u koje se redovito dodaje čitav niz dodatnih sastojaka za pojačavanje okusa i konzerviranje. Želite li doista uživati u nečemu što prati duh zdravog i ukusnog veggie obroka, pripremite ga kod kuće od kvalitetnih i po mogućnosti domaćih sastojaka.
Cola, čaj i energetska pića bez šećera
O tome da su zašećerene varijante ovih omiljenih pića prava katastrofa za vitku liniju ne treba trošiti previše riječi. S druge strane, ni njihove sugarfree varijante nipošto nisu dozvola za neumjereno uživanje. Umjetna sladila kakvima su ovakva pića prepuna pojačavaju želju našeg tijela za šećerom i ugljikohidratima, a istraživanja su pokazala i kako negativno utječu na gubitak kilograma ukoliko se konzumiraju u velikim količinama. Jedna čaša dnevno neće ubiti nikoga, ali nemojte misliti kako možete slistiti dvije litre dnevno bez ikakvih posljedica.


superrecepti @ 08:25 |Isključeno | Komentari: 0
Posjetioci